Iako se zna da je HPV (do sada je poznato više od 100 podtipova ovog virusa) uzročnik bradavica i da dovodi do ubrzanog rasta i razmnožavanja ćelija, mehanizam dejstva virusa i njegova konkretna uloga nisu u potpunosti razjašnjeni. Dugotrajno prisustvo HPV–a kod upornih, recidivantnih ili nelečenih bradavica na koži može da dovede do razvoja planocelularnog karcinoma, malignog tumora kože.

Virusne bradavice mogu biti raznih oblika i veličina i mogu se naći na različitim delovima tela, u zavisnosti od tipa HPV-a. Najčešće se pojavljuju na prstima šaka, uglavnom uz nokat, u obliku hrapavog zadebljanja sa crnim tačkama na površini, ili se javljaju na tabanima, kada su u ravni kože zbog pritiska prilikom hodanja, inače veoma bolne. Mogu da budu pojedinačne ili u grupama.

U zavisnosti od mesta javljanja na koži i tipa HPV virusa razlikuju se sledeći oblici virusnih bradavica:
Obične bradavice Mogu se pojaviti bilo gde na koži, najčešće na vrhovima prstiju, šakama i stopalima. Čvrste su i grube na dodir. Poseban problem predstavljaju bradavice oko nokatnih ploča i ispod njih, koje mogu da oštete rast nokta i da dovedu do odizanja nokatne ploče od ležišta. Svaka trauma kože dovodi do širenja i pojave novih bradavica.
Bradavice na tabanima – mozaične bradavice: Mogu da budu jako bolne i da otežavaju normalan hod. Pacijenti ih često mešaju sa “kurjim okom”.
Končaste bradavice Hrapavi, izduženi končići, najčešće oko usta i očiju, na licu, vratu i pazuhu.
Zaravnjene bradavice Najčešće se javljaju na licu, češće kod dece, glatke su na dodir, ali se mogu javiti i kod žena na nogama i kod muškaraca na bradi.
Genitalne bradavice (kondilomi) Javljaju se na polnim organima i u genitalnoj regiji. Veoma su zarazne. Prenose se polnim kontaktom.

LEČENJE VIRUSNIH BRADAVICA

Postoji više načina lečenja virusnih bradavica, a izbor zavisi od vrste bradavica i lokalizacije. Najčešći načini lečenja su: krioterapija (lečenje tečnim azotom) – zastarela metoda imajući u vidu da je tehnologija napredovala i da sada postoje efikasniji načini lečenja, smanjivanje promene preparatima koji sadrže salicilnu kiselinu i nakon toga primena elektrohirurških metoda, radiotalasna terapija, aplikacija citostatskog leka u samo tkivo bradavice, primena imunomodulatornih lekova (imiquimod krem).

Međutim, najefikasniji način lečenja virusnih bradavica je radiotalasima. Radiotalasi dovode do minimalnog oštećenja tkiva, pa je i zarastanje lakše i brže. Na mestu uklonjene promene nema ožiljka ili je on jedva vidljiv pri skidanju dubokih promena. Sama intervencija je veoma komforna za pacijenta, nema krvarenja, ne zahteva previjanje, bezbolna je (uz primenu lokalnog anestetika), jednostavna i traje kratko. Nakon intervencije, u zavisnosti od veličine i debljine uklonjene promene, može da se formira krastica, koja nakon zarastanja (obično nakon deset dana), otpada sama. Takođe, na mestu uklonjene promene može da zaostane nešto svetlija boja kože, koja će se vremenom izjednačiti sa bojom okolne kože.

Radiotalasima se, inače, u dermatohirurgiji uspešno uklanjanju sledeće promene:
Virusne bradavice (Verruca vulgaris, Verruca plana…)
Kondilomi (Condylomata accuminata)
Papilomi i fibromi (Papilloma cutis, Skin tags)
Seboroične i aktinične keratoze (Keratosis seborrhoica, Keratosis actinica)
Sebacealne hiperplazije (Hyperplasio saebacealis)
Siringomi, ksentelazme, duboke milije
Piogeni granulomi (Granuloma pyogenicum)

Važno je naglasiti da se bradavice mogu lečiti isključivo u lekarskoj ordinaciji od strane lekara specijaliste dermatovenerologa ili lekara specijaliste plastične i rekonstruktivne hirurgije. Razni komercijalni preparati za kućno lečenje koji su u širokoj ponudi na tržištu i u medijima su neefikasni, imajući u vidu da se bradavica mora ukloniti u potpunosti kako bi se sprečilo širenje infekcije na okolnu, zdravu kožu.

PRE BILO KOJE DERMATOHIRURŠKE INTERVENCIJE OBAVEZAN JE DERMOSKOPSKI PREGLED KOJI OBAVLJA LEKAR SPECIJALISTA DERMATOVENEROLOG. MLADEŽI, SUMNJIVE PIGMENTNE I NEMELANOCITNE PROMENE SE UKLANJANJU ISKLJUČIVO HIRURŠKI, UZ OBAVEZNO SLANJE UZORKA NA PATOHISTOLOŠKI PREGLED.